Copyright 2020 - SRD Vrbas

Valaričarenje

 

Ribolov varaličarenjem predstavlja po mnogima naj-sportskiji vid ribolova, jer osim velike aktivnosti ribolovca koju zahteva, takodje, ostavlja ribi najveću mogucnost da se oslobodi, tj. da ne bude uhvaćena. Varaličarenje zahteva veliku upornost, ali i veliko ribolovno iskustvo i znanje, pa kada dobro savladate neki teren, mozete početi da uživate u njemu, u svakom smislu te riječi.

 

 

Varalicarenje mozemo podeliti na lako, srednje I tesko varalicarenje, u zavisnosti od ribe koju lovimo, tj. opreme koju koristimo. Oprema potrebna za varalicarski ribolov je vrlo bitna, pa da pogledamo kratki pregled

Stapovi: Varalicarski stapovi su najcesce obelezeni brojevima 1, 2, 3 sto predstavlja vrstu ribolova (laki, teski, srednji), a ne retko imaju I naziv ribe na sebi (pike, salmon...) jer su najbolji upravo za lov te ribe...U lakom varalicarenju(prvenstveno sa obale) koriste se duzine stapova od 1,8 do 2,4m(tezine bacanja 5 do 30g), najvcesce zbog gustog rastinja, I mogucnosti izbacaja ipod grana, I pored drugih prepreka. Stapovi od 2,4 do 2,8 m (tezine bacanja 30 do 80g) koriste se u srednjem varalicarenju sa obale, kao I pri teskom varalicarenju iz camca. Na kraju, stapovi 2,8 do 3,3m (tezine bacanja 80 do 150g) koriste se u srednjem I teskom varalicarenju sa obale.


Masinice: U evropi se koristi gotovo iskljucivo stacionarni cekrk, zbog prednosti u kvalitetu u uslovima slatkovodnog ribolova. Osnovni pokazatelj namene masinice je kapacitet spulne, pa po njoj mozemo videti jel za laki (100m/0.3mm), srednji (100m/0.4mm) ili teski (100m/0.5mm) ribolov. Prenos kod cekrka za caralicarenje trebao bi da je nesto brzi neko kod stacionarnih metoda ribolova (npr. 1:5 ili 1:6)

Strune: Struna ili najlon predstavlja mozda I najvazniju vezi izmedju ribolovca I ribe. Ona je ujedno I najslabija karika u tom lancu pa je treba vrlo pazljivo birati. Deklarisana nosivost strune predtsavlja njenu nosivost na bilo kom ne vezanom delu strune(mesta sa cvorom je znacajno oslabljuju, pa ne treba uzimati za gotovo deklarativnu tezinu). Imamo tvrde(ne istegljive) ne istegljive strune, I meke (istegljive) strune. Tvrde strune obicno imaju vecu nosivost I manje se habaju ali nam smanjuju daljinu

izbacaja. Takodje nam daju bolji osecaj pri kontaktu sa dnom ili ribom, I omogucavaju nam brzu kontru. Meke strune su manje nosivosti I lakes se habaju , ali su mnogo bolje pri dalekim izbacajima I dobro amortizuju snazne udare ribe na maloj udaljenosti. Svaka struna je sklona mehanickim ostecenjima, pa je treba sto cesce kontrolisati I u slucaju ostecenja zameniti. U lovu stuke dobro je koristiti I kevlarski predvez, sajlu, kako bi sprecili pregrizanje strune.

Druga bitna podela varalicarenja je u zavisnosti od toga na kojim dubinama pecamo, pa ga delimo na: 1) varalicarenje na povrsini, 2) varalicarenje pri povrsini, 3) varalicarenje u srednjim slojevima, 4) varalicarenje pri dnu I 5) varalicarenje na dnu.

Varalicarenje na povrsini:

Varalicarenje na dnu primenjujemo kada se riba nalazi neposreno ispod povrsine I u situacijama kada pecamo na jako zatravljenim terenima gde nam iznad trave preostaje svega nekoliko desetina santimetara slobodne vode. Varalice koje su pogodne za ovu vrstu varalicarenja su: pilker, poper, torpedo, neoptereceni silikonci...Naj bolje je varalicu zabaciti na prekriveni deo povrsine, ili neposredno pored njega, a onda je voditi cistim delom kako bi isprovocirali napad grabljivice skrivene u podvodnom rastinju.

Varalicarenje pri povrsini:


Varalicarenje pri povrsini koristimo kada lovimo na terenima sa dosta podvodnih prepreka, u period dana kada je grabljivica aktivna u gornjim slojevima vode (npr.smudj I som nocu). Ovaj nacin varalicarenja moguce je vrsiti gotovo svim vrstama varalica, iskljucujuci voblere dubokoronce, teske kasike I silikonce sa velikim opterecenjem. Dubinu kretanja varalice kontrolisemo brzinom povlacenja I polozajem stapa, podizuci ga, ili spustajuci dole.

Varalicarenje u srednjim slojevima:

Varalicarenje u srednjim slojevima koristi se kada je riba aktivna u srednjim slojevima, sto se najcesce desava pri porastu vodostaja, kada prilazi obali, I predvece, pre nego sto se upusti u povrsinski lov. Na tekucim vodama varalica se zabacuje uzvodno od mesta napada u vuce se tako da je tok nanese na ocekivano mesto napada, dok na stajacicama zabacujemo iza mesta ocekivanog napada I polako je navodimo na to mesto. Za ovaj nacin ribolova mogu se koristi gotovo sve vrste varalica.

Varalicarenje pri dnu:

Varalicarenje pri dnu koristimo kada je riba aktivna pri samom dnu. Najcesce se primenjuje u lovu smudja stuke I soma, ali isto tako I mrena...Na vecim dubinama 3-4m ili vise mozemo koristiti otezane silikonce, voblere sa olovnim otezanjem, velike kasike, a u mirnijim vodama I na krupne leptire. Vodjenje varalice se odvija neposredno inad dna, prateci njegovu konfiguraciju, I pretrazujuci moguca mesta napada.

Varalicarenje na dnu:

Koristi se kada je riba na samom dnu I kada je tesko isprovocirati bilo kojim drugim metodom. Vucenje varalice pocinje tek kada smo osetili da je dotakla dno, I pousavamo da je zadrzimo sto je moguce duze u tom sloju vode, sa sto je moguce cescim dodirivanjem samog dna. Primenjuje sa na terenima koji nemaju puno prepreka, tj. imaju cisto dno. Na takvim mestima riba se najcesce nalazi u udubljenjima u samom dnu, pa ukoliko uspemo da pronadjemo ista, uspeh je skoro zagarantovan

Search

f t g m